Bradikadija je poznata još i kao usporeni rad srca, gde srce ima manje od 60 otkucaja u minuti, za razliku od normalnog rada srca, gde srce kuca od 60 do 100 puta u minuti, kod odraslih osoba koje se odmaraju.
Bradikardija može biti ozbiljan problem kod osoba kod kojih srce ne pumpa dovoljnu kolišinu krvi bogate kiseonikom. Kod nekih ljudi, bradikardija ne izaziva nikakve simptome ni komplikacije.
Simptomi
Osobe koje imaju bradikardiju ne dobijaju dovoljne količine kiseonika u mozak i druge organe. Kao rezultat, oni mogu osetiti sledeće simptome:
Nesvesticu
Umor
Slabost
Padanje u nesvest
Zadihanost
Bolove u grudima
Uzroci
Bradikardija se javlja kada nešto prekine normalne električne impulse koji kontrolišu brzinu pumpanja krvi iz srca. Mnoge stvari mogu da izazovu loše funkcionisanje električnog sistema srca, uključujući:
Oštećenje tkiva srca usled bolesti srca ili zastoja
Oštećenje tkiva srca usled starenja
Visok krvni pritisak (hipertenzija)
Srčani poremećaj po rođenju (urođeni srčani poremećaj)
Komplikacije kod operacije srca
Upalne bolesti kao što su reumatska groznica ili lišaj
Visok procenat kalijuma u krvi (neuravnoteženost elektrolita)
Infekcija srčanog tkiva (miokarditis)
Povećani procenat gvožđa u organima (hemokromatoza)
Slabi električni impulsi u srcu (hipotiroidizam)
Ometanje disanja tokom spavanja (opstruktivna apnea kod spavanja)
Lekovi
Električni sistem srca
U suštini, dve vrste problema rezultiraju bradikardijom:
Poremećaji sinoatrijalnog čvora (SA čvor)
Poremećaji atrioventrikularnog čvora (AV čvor)
Sinoatrijalni čvor (SA čvor) se nalazi u desnoj pretkomori i kontroliše ritam srca. Atrioventrikularni čvor (AV čvor) pomaže u prenošenju signala do specijalizovane grupe ćelija koja se zove Hisov snop, gde ove ćelije onda prenose signal do leve grane koja služi levoj komori i desne grane koja služi desnoj komori. To onda signalizira komori da se sakupi i ispumpa krv, gde desna komora šalje u pluća krv koja nema dovoljno kiseonika, a leva komora šalje krv bogatu kiseonikom u telo. Bradikardija je ono što se javlja kada su ovi električni signali usporeni ili blokirani.
Problemi sa sinusnim čvorovima
Bradikardija se često javlja u sinusnim čvorovima. Slabo lupanje srca može se javiti usled_
Puštanja električnih impulsa slabijim tempom
Stopiranje ili nemogućnost izbacivanja normalnim tempom
Prekidanje električnog impulsa koji je blokiran ranoje, izazivajući sakupljanje pretkomora
Blokada srca (atrioventrikularna blokada)
Bradikardija se može javiti i zato što električni signali koji se šalju kroz pretkomore nisu prenešeni do komora, što izaziva blokadu srca. Te blokade srca se rangiraju u zavisnosti od toga gde je došao signal iz pretkomora na putu do glavnih srčanih šupljina gde se pumpa krv (komore).
Blokada srca prvog stepena: svi signali iz pretkomora stiđu do komora, ali je signal malo usporen. Blokada prvog stepena je blagi vid blokad i ne zahteva lečenje.
Blokada srca drugog tipa: nisu svi električni signali stigli do komora. neki otkucaji se preskaču, što dovodi do sporijeg i neregularnog ritma.
Blokada srca trećeg stepena (potpuna blokada): nijedan od električnih impulsa iz pretkomora stiže do komore. U ovom slučaju, Hisov snop i druga tkiva u komorama počinju da funkcionišu kao pejsmejker za komore. Rezultat je spor i ponekad nepouzdan električni impuls u komorama srca.
Blokada grana snopa: kada su električni signali blokirani blizu kraja njihovog puta. Ozbiljnost ove blokade zavisi od toga gde su i leva i desna grana zahvaćene i prisustvo drugih tipova blokada srca, kao i nivo oštećenja srčanog tkiva.
Komplikacije
Komplikacije nelečene bradikardije variraju u zavisnosti od toga koliko je spor rad srca i kakvu štetu može izazvati kod srčanog tkiva. Moguće komplikacije sporog rada srca su:
Česte nesvestice
Nemogućnost srca da pumpa dovoljno krvi (otkazivanje srca)
Iznenadni zastoj srca ili iznenadna smrt
Faktori rizika
Postoje mnogi faktori rizika povezani sa srčanim problemima. Neki od tih faktora su:
Starost: bradikardija je najčešća kod starijih ljudi sa srčanim problemima
Visok krvni pritisak
Pušenje
Prekomerna konzumacija alkohola
Upotreba droga
Psihološko ponašanje
Prevencija
Postoje mnogi efikasni načini da bi se sprečila bradikardija i smanjio rizik od dobijanja bolesti srca.
Neki od sledećih koraka se mogu preuzeti da bi se sprečili faktori rizika:
Redovno vežbanje
Zdrava ishrana, bogata voćem, povrćem, ili žitaricama
Održavanje zdrave težine
Držanje krvnog pritiska i holesterola pod kontrolom
Prestanak sa pušenjem
Umereni unos alkohola
Prestanak korišćenja droga
Kontrolisanje stresa i učenje tehnika sa eliminisanje istog
Često zakazivanje pregleda kod doktora i prijavljivanje bilo kog simptoma koji se pojavi.
