Bolest sitnih krvnih sudova koja se ponekad naziva i koronarnim mikrovaskularnim oboljenjem ili mikroangiopatijom. Obično se otkriva nakon pregleda obavljenih za utvrđivanje blokada na glavnim srčanim arterijama pri kome je utvrđeno da suženja velikih krvnih sudova nema, iako simptomi perzistiraju.
Bolest sitnih krvnih sudova je stanje pri kome su sitni krvni sudovi srca suženi. Bolest sitnih krvnih sudova dobodi do simptoma bolesti srca, poput bola u grudima (angina).
Svako može da dobije ovo oboljenje, ali je češće kod žena, i kod osoba sa dijabetesom i povišenim krvnim pritiskom. Lečenje bolesti sitnih krvnih sudova je moguće, ali je samo postavljanje dijagnoze teško.
Simptomi
Među simptomima su:
Bol u grudima praćen nelagodom u levoj ruci ili vilici
Bol u grudima, stezanje, nelagoda
Bol u grudima koji se povećava tokom svakodnevnih aktivnosti, ili usled emotivnog stresa
Osećaj nelagode u vratu, ramenu gornjem delu leđa ili abdomena
Kratak dah
Neuobičajen umor
Gubitak energije
Problemi sa spavanjem
Uzroci
I dok su velike srčane arterije odgovorne za protok krvi kroz srce, sitni krvni sudovi su ti koji se tokom aktivnosti šire, a tokom odmora sužavaju.
Velike srčane arterije mogu da se suze i zapuše pojavom ateroskleroze, stanja kod koga se masne naslage nakupljaju na unutrašnjim zidovima arterija. Kod oboljenja sitnih krvnih sudova, njihovo suženje dovodi do nemogućnosti njihovog širenja kada je osoba aktivna. Kao rezultat toga, ta osoba ne može da dobije odgovarajuće snabdevanje krvlju koja je bogata kiseonikom.
Faktori rizika
Rizici faktora nastanka oboljenja sitnih krvnih sudova su:
Povišeni holesterol
Visok krvni pritisak
Gojaznost (indeks telesne mase 30 ili viši)
Upotreba duvana
Nezdrava ishrana
Neaktivan život
Dijabetes
Insulinska rezistencija
Ženski pol
Deficijencija estrogena kod žena
Sindrom policističnih jajnika
Povećana starosna dob, muškarci stariji od 45 godina, i žene starije od 55 godina.
Komplikacije
Zbog toga što bolest sitnih krvnih sudova srca otežava pravilan rad srca, odnosno pravilno pumpanje krvi u ostatak tela, ova bolest može da dovede do nekih ozbiljnih problema poput:
Spazma srčanih arterija
Infarkta
Iznenadne smrti prestankom rada srca
Otkazivanje srca
Prevencija
Ne postoje naučne studije koje bi ukazale na to kako da se spreči nastanak bolesti sitnih krvnih sudova, ali kontrolisanje velikih faktora rizika od nastanka ove bolesti, poput visokog pritiska, povišenog holesterola ili gojaznosti, može da pomogne. U cilju smanjenja rizika:
Nemojte pušiti ni koristiti druge duvanske proizvode.
Hranite se pravilno.
Vežbajte redovno.
Proveravajte nivo holesterola.
Kontrolišite krvni pritisak.
Održavajte normalnu telesnu težinu.
Kontrolišite stres.
Kontrolišite nivo šećera u krvi u slučaju da imate dijabetes.
