Adisonova bolest je poremećaj koji se javlja kada nadbubrežne žlezde ( koje se nalaze iznad bubrega) stvaraju nedovoljne količine hormona kao što su kortizol i aldosteron, koji su važni hormoni za svaki organ u telu.
Nadbubrežne žlezde su podeljene u dva dela: unutrašnji (medula) proizvodi hormone slične adrenalinu, dok spoljašnji sloj (korteks) proizvodi kortikosteroide uključujući glukokortikoide, mineralkortikoide i androgene (muške polne hormone).
Glukokortikoidi: hormoni koji sadrže kortizol pomažu imunom sistemu kod upala i pomažu telu da reaguje na stres.
Mineralkortikoidi: ovi hormoni sadrže aldosteron i održavaju količine natrijuma i kalijuma u telu da bi kontrolisali krvni pritisak.
Androgeni: muški polni hormoni koji se proizvode u malim količinama u nadbubrežnim žlezdama. Oni izazivaju polni razvoj kod muškaraca i utiču na mišićnu masu i libido kod oba pola.
Pored toga funkcije kortizola su veoma bitne za zdravlje tela i pomažu u regulisanju krvnog pritiska, nivoa šećera u krvi, imuni sistem i reakciju tela na stres. S druge strane, aldosteron je hormon koji reguliše soli u krvi i takođe pomaže u kontrolisanju krvnog pritiska.
Adisonova bolest je još poznata i kao adrenalni nedostatak i može biti opasna po život i javlja se kod oba pola i u svim uzrastima.
Lečenje obično uključuje uzimanje hormona kako bi se nadoknadili niski nivoi i kako bi se postigao isti efekat kao kod prirodno proizvedenih hormona.
Simptomi
Simptomi adisonove bolesti se poljavljuju veoma sporo i može biti teško primetiti ih jer su slični simptomima drugih bolesti.
Primarni simptomi adisonove bolesti uključuju:
Umor
Slabost mišića
Smanjen apetit ili neobjašnjivi gubitak kilograma
Nizak šećer u krvi (hipoglikemija)
Bol u mišićima ili zglobovima
Nizak krvni pritisak
Potamnjenje kože (hiperpigmentacija)
Mučnina, dijareja ili povraćanje
Dehidratacija
Potreba za solju
Povećanja žeđ
Iritantnost
Depresija
Seksualna disfunkcija kod žena
Napredniji simptomi se mogu javiti usled povećanog stresa ili drugih faktora i izazvati adisonovsku krizu poznatu i kao akutni adrenalni udar.
Kod akutnog adrenalnog udara simptomi se mogu javiti iznenada u formi:
Niskog krvnog pritiska
Mučnine i gubitka svesti
Bola stomaka, zglobova i leđa
Jako povraćanje i dijareja koje se završavaju dehidratacijom
Visok kalijum (hiperkalemija)
Hronični umor
Veoma retki simptomi adisonove bolesti uključuju znojenje i psihozu
Kod žena ovo stanje može izazvati seksualnu disfunkciju i neregularne cikluse, dok deca sa ovom bolešću mogu ući u puberter kasnije nego obično.
Uzroci
Adisonova bolest se javlja kao rezultat oštećenja nadbubrežne kore (spoljašnji sloj nadbubrežnih žlezda). Zbog toga se nivo proizvodnje hormona smanjuje. Ovo dovodi to toga da se adisonova bolest kategoriše kao primarna i sekundarna adrenalna insufiencija.
Primarna adrenalna insufiencija
Oštećenje nadbubrežnih žlezda se indetifikuje kao primarna adrenalna insufiencija. Nedovoljna proizvodnja adrenokortikalnih hormona je obično rezultat autoimunih bolesti (telo napada samo sebe). U ovom slučaju autoimuna bolest izaziva imuni sistem da napadne nadbubrežnu koru zato što ga vidi kao nesšto strano.
Drugi uzroci otkazivanja nadbubrežne žlezde uključuju:
Tuberkulozu
Infekcije nadbubrežnih žlezda
Kancer koji se proširio do nadbubrežnih žlezda
Krvarenje nadbubrežnih žlezda
Sekundarna adrenalna insufiencija
Nefunkcionalna štitna žlezda takođe može izazvati adrenalnu insufienciju. Štitna žlezda proizvodi hormon adrenokortikotropik, koji stimuliše nadbubrežnu koru da stvara hormone. Neadekvatna ili nedovoljna proizvodnja adrinokortikotropnog hormona dovodi do nedovoljne proizvodnje hormona od strane nadbubrežnih žlezda. Mnogo češći uzrok sekundarne adrenalne insufiencije je nagli prestanak uzimanja kortikosteroida za hronična stanja kao što su astma ili artritis.
Adisonovska kriza
Nelečena adisonova bolest može dovesti do adisonovske krize koja može biti pokrenuta stresom, infekcijom ili bolešću.
