Suva koža predstavlja stanje dehidriranog i oslabljenog turgora kože , ponekad ispucalog reljefa, smanjenog elasticiteta i izražene osetljivosti.
Stanje može biti privremenog karaktera, najčešće tokom zimskih meseci. Često može ugrožavati estetski izgled individue i prouzrokovati pojavu bora i brazda, dok se u određenim slučajevima suva koža javlja kao urođena karakteristika i biti udružena sa postojanjem kompleksnijih poremećaja kao što je na primer ihtioza.
Najčešće zahvaćene regije predstavljaju gornje ekstremitete i potkolenice, ali mogu znanto varirati u zavisnosti od individue.
Nadalje, manifestacije oboljenja u zavisnosti su od faktora kao što su uzrast, prethodnog zdravstvenog stanja individue, vremena provedenog u spoljašnjoj sredini tj. prirodnoj sredini kao i osnovnog uzročnog problema. Najčešći simptomi jesu osećaj zatezanja kože u predilekcionim regijama tela, pogotovo nakon tuširanja ili kupanja, zboranog izgleda, svraba, deskvamacije pa do pojave fisura i tačkastog krvarenja.
Najvažniji etiološki faktor mogu predstavljati lošiji vremenski uslovi, smanjena vlažnost vazduha, previsoka temperatura tokom tuširanja i kupanja, upotreba agresivnijih sapuna, neadekvatna ekspozicija suncu kao i prisutne promene kože kao što je atopijski dermatitis.
Koji poremećaji mogu biti udruženi sa suvom kožom?
Poremećaji koji mogu biti udruženi sa suvom kožom mogu biti sledeći:
- Aktinična keratoza
- Dermatitis
- Atopijski dermatitis
- Opekotine od sunčeve svetlosti
- Infekcije kože
- Intolerancija hrane
- Hipotiroidizam
- Ihtioza
- Hašimoto tiroiditis
- Dijabetesno stopalo
- Pitirijazis rosea
- Psorijaza
- Skleroderma
- Sjögrenov sindrom
U slučaju kada postojanje suve kože predstavlja hronično ili ozbiljno ugrožavajuće stanje, interevencija specijaliste odgovarajuće grane medicine može biti neophodna. Pre nego što se obavi medicinska konsultacija, savetuje se promena svakodnevnog načina života.
Najčešće se savetuje izbegavanje upotrebe sapuna ili agresivnijih produkata ( veštački parfemi npr.), hidratantna sredstva. Savetuje se izbegavanje toplih kupki i tuševa.
Nakon tuširanja poželjno je kožu osušiti blagim pritiscima, bez iritacije i aplikovati hidratantnu kremu. Upotreba materijala od prirodnih vlakana kao što su svila i pamuk, mogu usloviti poboljšanje tretirane regije kože. U slučaju pojave svraba, aplikacija lokalnih hladnih kompresa može dovesti do poboljšanja promena, ali samo primena kortizonskih krema može dovesti do definitivne redukcije kožnih lezija.
U slučaju da predložene medicinske mere ne podstiču proces zalečenja, lekar može preporučiti upotrebu specifičnih produkata kao što su emolijensi bazirani na laktičnoj kiselini ili urei. U slučaju oboljenja kože kao što su atopijski dermatitis , ihtioza ili psorijaza, neophodno je konsultovati se radi prepisivanja adekvatne medikamentozne terapije.
Kada je najoptimalniije konsultovati se sa lekarom ?
U slučaju postojanja suve kože, neophodno je potražiti medicinsku pomoć radi sprovođenja adekvatnih preventivnih mera. Ako su promene i dalje prisutne uz izraženu suvoću i crvenilo odgovarajućih kožnih lezija koje izazivaju osećaj nelagodnosti i diskomfora, ulkusa, infekcija i drugih lezija neophodna je primena pilinga i deskvamacije.
