Hipovolemija  predstavlja redukciju zapremine cirkulišuće krvi u organizmu.

 

U osnovi mogu biti krvarenje ili gubitak telesnih tečnosti usled dijareje, povraćanja ili preteranog znojenja. Hipovolemija takođe je izazvana opekotinama, upotrebom diuretika ili nedovoljnim unosom tečnosti.

 

Osnovni simptom jeste suvoća usne duplje, nosa i drugih mukoznih membrana.

 

Nastaje smanjenje elasticiteta kože kao i produkcije urina. U slučaju da se gubitak krvi  i tečnosti ne nadoknađuje adekvatno može nastati hipovolemijski šok, stanje koje se karakteriše gubitkom jedne petine cirkulišuće krvi.

U ovom stadijumu, pojava simptoma kao što su preznojavanje, bledilo kože, ubrzano disanje i povećana srčana frekvenca, malaksalost, uznemirenost, konfuzija i poremećaj svesti mogu nastati.

 

 

Koji poremećaji mogu biti udruženi  sa prehladom?

 

Poremećaji koji mogu biti udruženi sa prehladom mogu biti sledeći:

 

  • Aortna aneurzima
  • Denga
  • Dijabetes
  • Diajbetes insipidus
  • Ebola
  • Unutrašnje krvarenje
  • Ektopična trudnoća
  • Insuficijencija bubrega
  • Adrenalna insuficijencija
  • Malarija
  • Adisonovo oboljenje
  • Pankreatitis
  • Peritonitis
  • Sepsa
  • Septični šok
  • Duodenalni čir
  • Želudačni čir
  • Peptični čir
  • Opekotine
  • Ezofagealni variksi

 

 

Najbitnije je imati na umu da gore prikazana lista nije definitivna, te je neophodno konsultovati ordinirajućeg lekara u slučaju perzistiranja tegoba.

 

 

Najadekvatniji terapeutski pristup kod hipovolemijskog šoka uslovljen je težinom njegovog poremećaja. Primena infuzionih rastvora može biti neophodna. U težim slučajevima, primena plazme, trombocita, eritrocita ili krioprecipitata sa fibrinogenom od vitalnog su značaja. Kod određenih individua primena  lekova koji povečavaju krvni pritisak može biti od koristi.

 

Od izuzetne je važnosti lečiti primarni uzrok nastanka gubitka tečnosti.

Kada je najoptimalnije konsultovati se sa lekarom u slučaju hipovolemije ?

 

Hipovolemijski šok predstavlja urgentno stanje koje zahteva neodožnu medicinsku intervenciju.

U slučaju trudnoće, takođe je neophodno što pre konsultovati lekara.