Definicija
Tumor kičmene moždine predstavlja malignu kancerogenu skupinu ćelija koje nastaju unutar kanala ili kostiju koje čine kičmenu moždinu. Kičmena moždina je deo centralnog nervnog sistema i predstavlja dugačku tanku skupinu segmentalno raspoređenih nerava. Struktura kičmene moždine suprotna je strukturi mozga, jer se bela masa nalazi na spoljašnjem delu, dok se siva masa nalazi u unutrašnjosti kičemen moždine. Tumori na kičmenoj moždini su opasna oboljenja koja mogu izazvati intenzivne bolove i neurološke probleme koji mogu dovesti do paralize.
Tumori na kičmenoj moždini mogu biti kancerogeni (maligni) ili nekancerogeni (benigni). Različite vrste tumora napreduju različitim brzinama i imaju različite prognoze. Kancerogeni, odnosno maligni tumori se obično razvijaju dosta brže od benignih. Benigne tumore karakteriše nedostatak simptoma i izuzetno spor razvoj koji može trajati i godinama.
Kako tumor na kičmenoj moždini raste, povećava se i verovatnoća da utiče na okolne delove tela – krvne sudove, kosti kičmene moždine, meninge, korene nerava i ćelije u centralnom delu kičmene moždine.
Postoji dva osnovna tipa tumora koji se javljaju na kičmenoj moždini:
- Intramedularni tumori – to su tumori koji nastaju u ćelijama koje se nalaze unutar same kičmene moždine. Uglavnom su u pitanju astrocitome ili ependimome.
- Ekstramedularni tumori – vrsta tumora koja nastaje u ćelijama koje nisu sastavni deo kičmene moždine, ali predstavljaju bitan deo njenog ćelijskog sistema. Ekstramedularni tumori su veoma opasni i mogu onemogućiti normalno funkcionisanje kičmene moždine. Kao posledica ove vrste tumora mogu se javiti švanome, meningome ili neurofibrome.
Tumori na kičmenoj moždini su opasni po život pacijenta, bez obzira na to da li su benigni ili maligni. Pojava ovih tumora zahteva hitnu medicinsku negu. Tumor na kičmenoj moždini može se lečiti operacijom, terapijom radijacijom, hemoterapijom ili lekovima koji sprečavaju širenje tumora i nastanak paralize.
Simptomi
Najčešći simptom kojim se manifestuju i benigni i maligni tumori na kičmenoj moždini je bol u leđima. Bol se često može proširiti sa leđa na druge delove tela poput kukova, nogu, stopala ili ruke.
Simptomi tumora na kičmenoj moždini zavise od lokacije tumora, tipa tumora kao i celokupnog zdravstvenog stanja pacijenta. Neki od ovih simptoma mogu biti:
- Gubljenje osećaja u rukama i nogama
- Poteškoće sa hodanjem
- Spazmi mišića
- Slabost u mišićima
- Osećaj hladnoće u nogama
- Nevoljno mokrenje ili ispustanje stolice
Uzroci
Još uvek nije poznato šta tačno uzrokuje tumore na kičmenoj moždini. Istraživanja su jedino sa sigurnošću pokazala da su tumori na kičmenoj moždini često povezani sa naslednim sindromima poput neurofibromatoze 2 i Von Hipel-Lindau sindroma.
Faktori rizika
Faktori koji povećavaju rizik od nastanka raka na kičmenoj moždini su:
- Neurofibromatoza 2 – nasledna bolest koja izaziva razvoj benignih tumora na ili u neposrednoj blizini slušnih nerava. Nelečenje ove bolesti može dovesti do potpunog gubitka sliha.
- Von Hipel-Linadu sindrom – retko oboljenje koje izaziva stvaranje nekancerogenih tumora u krvnim sudovima mozga, retine i kičmene moždine
- Istorija raka – ćelije tumora koje prežive lečenje često mogu dospeti do kičmene moždine. Uglavnom su u pitanju rak dojke, rak pluća, rak prostate i višestruki mijelom.
Komplikacije
Rak kičmene moždine može izazvati sledeće komplikacije:
- Trajno oštećenje nerava
- Gubitak osećaja dodira ispod nivoa tumora
- Kompresiju kičmene moždine
- Paralizu
- Inkontinenciju
Lečenje
Cilj lečenja tumora na kičmenoj moždini je potpuno uklanjanje svih ćelija tumora tako da se spreči nastajanje oštećenja i pritiskanja nerava.
Kojom će se metodom lečiti ova vrsta karcinoma zavisi od celokupnog zdravstvenog stanja pacijenta, njegove starosti, vrste tumora, lokacije tumora i podmaklosti bolesti.
Tumor se može lečiti na sledeće načine:
- Kortikosteroidima – vrsta prtivupalnih lekova koji smanjuju oticanje i inflamaciju kičmene moždine
- Hitnom operacijom – ukoliko dođe do stvaranja prevelikog pritiska na nerve u kičmenoj moždini, neophodna je hitna operacija kojom se otklanja ceo tumor a samim tim i umanjuju njegovi simptomi
- Terapija radijacijom – vrsta terapije koja visokokoncentrovanim rendgenskim zracima otklanja ćelije tumora koje su preostale nakon operacije
- Hemoterapija – intravenozno davanje antikancerogenih lekova koji uništavaju ćelije tumora. Ova terapija se obično koristi ukoliko je tumor neoperabilan.
- Fizikalna terapija – terapija koja uključuje određene vežbe i pokrete kojima se vraća mobilnost i snaga mišića nakon drugih vrsta terapija