Kardiovaskularne bolesti

Termin kardiovaskularna bolest odnosi se na gupu bolesti koje obuhvataju srce ili srčane krvne sudove. Često se opisuju i kao bolesti srca. Sve kardiovaskularne bolesti nastaju kao posledica suženja ili blokade krvnih sudova. Ove opstrukcije krvnih sudova uglavnom se manifestuju bolom u grudima, srčanim udarom ili šlogom. Srčani udar i šlog nastupaju kada se srcu, odnosno mozgu, prekine dotok krvi pojavom tromba.

Postoje četiri vrste kardiovaskularnih bolesti:

·         Koronarna arterijska bolest – izaziva aritmiju, probleme sa srčanim zaliscima, kao i zatajenje srca

·         Moždani udar – može biti ishemijski ili hemoragijski (krvareći); ishemijski nastaje kada tromb prekine dotok krvi do mozga, a              hemoragijski kada pukne krvni sud u mozgu

·         Periferna arterijska bolest – umanjen dotok krvi do ekstremiteta

·         Bolesti aorte – degenerativna bolest zida aorte ili aneurizma

 

Simptomi

Simptomi ove bolesti zavise od  vrste i uzroka bolesti, i mogu značajno varirati. Štaviše, simptomi kod muškaraca i žena se znatno razlikuju – muškarci najčešće osećaju intenzivan bol u grudima, dok se kod žena najčešće javljaju umor, mučnina i gubitak daha. Drugi simptomi kardiovaskularnih bolesti mogu biti:

·         Hladnoća ruku i stopala

·         Hladan znoj

·         Aritmija

·         Oticanje nogu

·         Sivkasta ili plavkasta boja kože

·         Umor ili poteškoće prilikom fizičke aktivnosti

·         Povišena telesna temperatura

·         Učestalo kašljanje

 

Uzroci

Najčešći uzrok svih kardiovaskularnih bolesti je ateroskleroza. Ateroskleroza je bolest arterija koje nastaju preteranim akumuliranjem naslaga holesterola i lipida na arterijskim zidovima. Arterije su sužene a dotok krvi do organa je znatno umanjen.

Drugi uzroci kardiovaskularnih bolesti mogu biti i:

·         Povišen krvni pritisak

·         Dijabetes

·         Koronarna arterijska bolest

·         Stres

·         Srčani defekti

·         Bakterijske, virusne ili parazitske infekcije srca

·         Pušenje

·         Preterano konzumiranje alkohola

 

Faktori rizika

Faktori koji povećavaju rizik od kardiovaskularnih bolesti su:

·         Hipertenzija

·         Povišen holesterol

·         Dijabetes

·         Gojaznost

·         Istorija kardiovaskularnih bolesti u porodici

·         Izloženost stresu

·         Pušenje

 

Komplikacije

Kardiovaskularne bolesti mogu izazvati sledeće komplikacije:

·         Aritmiju – poremećen ritam otkucaja srca; može biti tahikardija (ubrzan rad srca) ili bradikardija (usporen rad srca)

·         Problemi sa srčanim zaliscima – preterana zategnutost (stenoza) ili preterana oslabljenost zalizaka (regurgitacija)

·         Moždani udar, tj, šlog – prekid dotoka krvi do mozga

·         Periferna arterijska bolest – prekinut ili smanjen dotok krvi do ekstremiteta

·         Aneurizma – slabljenje zidova aorte usleg nagomilavanja masnih naslaga koje može dovesti do njenog pucanja

·         Srčani udar – iznenadni prestanak rada jednog dela srca

·         Srčani zastoj – iznenadni prestanak svih električnih i mehaničkih aktivnosti srca

 

Prevencija

Najbolji način da se spreči nastanak kardiovaskularnih bolesti je vođenje zdravog i aktivnog života. Pacijentima sa povećanim rizikom od srčanih oboljenja savetuje se da prestanu sa pušenjem i konzumiranjem alkohola, kao i da regulišu krvni pritisak i holesterol. Savetuje se izbegavanje stresnih situacija i redovno opuštanje.