Definicija
Tumori pituitarnih žlezda podrazumevaju abnormalan rast koji zahvata pituitarnu žlezdu. Pituitarna žlezda predstavlja manju žlezdu lokalizovanu u blizini mozga koja regulišeravnotežu hormona u organizmu. Određeni pituitarni tumori izazivaju porast pordukcije hormona dok drugi dovode do poremećaja normalnog funkcionisanja pituitarne žlezde produkcijom nižih nivoa hormona.
Većina pituitarnih tumora predstavljaju nekancerozne tumorske nakupine koje se nazivaju pituitarni adenoma. Nalaze se u okviru tkiva pituitarne žlezde i ne šire se u okolne regije organizma. Ipak, tumor može vršiti kompresiju na okolne structure, kao što je na priemr, optički nerv, čime se narušava vidna funkcija.
Terapeutske opcije kod postojanja pituitarnih tumora podrazmevaju normalizovanje nivoa hormona upotrebom medikamentozne terapije, kontrolu rasta tumora kao i operativni pristup u slučaju postojanja indikacija.
Simptomi
Postoje dva različita tipa pituitarnih tumora: makroadenomi i mikroadenomi.
Makroadenom predstavlja velike pituitarne tumore (veličine oko 1 santimetar) koji mogi komprimovati ostatk pituitarne žlezde i okolna područja, dok su mikroadenomi manji tumori.
Znaci i simptomi usled kompresije tumora pituitarne žlezde su:
· Glavobolja
· Gubitak vidne funkcije
· Mučnina i povraćanje
· Deficijencija hormona
· Umor
· Promene u ženskom menstrualnom ciklusu
· Snižena maljavost
· Seksualna disfunkcija
· Konstantna potreba za uriniranjem
· Nenamerni gubitak telesne težine
Simptomatologija usled prisustva pituitarnih tumora nastaje na različite načine, najčešće usled prekomerne produkcije jednog ili više hormona.
Adrenokortikotropni hormon sekretujući tumor (ACTH) – može izazvati povišen krvni pritisak, hiperglikemiju, slabost mišića, lako nastajanje modrica, strije, istanjenje kože, emocionalne promene.
Tumor koji sekretuje hormone rasta izaziva uvećanje donjih ekstremiteta, hiperlgikemiju, pojačano znojenje, bol u zglobovima, srčana oboljenja, pojačan rast kose, sleep apneju.
Prolaktin-sekretujući tumor može izazvati neadekvatnu sekreciju mleka, slabljenje kostiju, gubitak seksualne funkcije, infertilnost, iregularne menstrualne periode kao i erektilnu disfunkciju kod muškaraca.
Tiroid-stimulirajući hormone-sekretujući tumor može izazvati nenamerni gubitak telesne težine, ubrzan srčani rad, učestale crevne pokrete, pojačano znojenje kao i osećaj toplo-hladno.
Uzroci
Uzorci nastanka pituitarnih adenoma još uvek su nepoznati. Pituitarna žlezda manjih je dimenzija, lokalizovana na bazi mozga te reguliše održavanje ravnotežnog stanja hormona. Hormoni poažu u produkciji važnih funkcija kao što su rast, krvni pritisak, reprodukcija. Nekontrolisan ćelijski rast unutar pituitarne žlezde dovodi do nastanka tumora koji može uticati na pravilnu funkciju hormona (neki mogu produkovati više hormona, manje ili dovesti do trajnog oštećenja hormonske ravnoteže). Istraživači pretpostavljaju da genetske promene poseduju važnu ulogu u načinu nastanka pituitarnih tumora.
Faktori rizika
Iako se pituitarni tumori mogu javiti u bio kom starosnom period, najčešće se javljaju kod odraslih. Poznati faktori rizika za nastanak tumora su:
Multipla endokrina neoplazija tip 1 (MEN1): Porodična anamneza sa istorijom MEN1 utiče na povećan rizik za nastanak tumora pituitarne žlezde
Karni kompleks: Genetsko stanje koje povećava rizik za nastanak pituitarnih tumora
Familijalna akromegalija: stanje kod odraslih izazvano prekomernom produkcijom hormona rasta.
Komplikacije
Komplikacije koje proizilaze usled postojanja pituitarnog tumora mogu uključivati:
Gubitak vida usled pritiska na optičke nerve
Trajnu hormonsku deficijenciju
Dijabetes insipidus
Lečenje
Budući da pituitarni tumori mogu izazvati ozbiljne problem usled kompresije na moždane structure, lečenje je često neophodno. Terapeutski pristup zavisi od tipa tumora, njegove veličine i načina proširenosti. Dve glavne hirurške tehnike za lečenje pituitarnih utmora su:
· Endoskopski transnazalni transsfenoidalni pristup . Hirurško uklanjanje tumora kroz nsnu šupljinu i sinuse bez eksterne incizije.
· Transkranijalni pristup (kraniotomija) : Hirurško uklanjanje tumora kroz gornje regije lobanje putem incizije skalpa.
Drugi terapeutski modaliteti mogu podrazumevati primenu radijacione terapije:
Spoljašnja radijacija: Upotreba visokoenergetskih X-zraka u ciju destrukcije tumora. Serijskim tretmanima, najčešće pet puta nedeljno u period dužem od 4-6 nedelja, i izvodi se u vanbolničkim uslovima. Ovaj vid lečenja ima pozitivan učinak u slučaju perzistiranja tumora ili recidiva tumora.
Radiohirurgija upotrebom gama noža: upotreba radijacionog zračenja ciljano na tumore bez rezova. Priemnjuju se minimalne doze zračenja prilikom kontakta sa zdravim tkivom koje okružuje tumorsku promenu, smanjujući rizik od oštećenja zdravog tkiva.
Terapeutski pristup primenom medikamenata može pomoći u redukciji prekomernih koncentracija hormona i u određenim slučajevima do smanjenja veličine pituitarnog tumora:
· Bromokriptin (Parlodel, Cikloset) i karbergolin mogu biti korisni u lečenju prolaktin-sekretujućih tumora (prolaktinoam) snižavanjem sekrecije prolaktina i redukcijom veličine tumorskog procesa. Mogući neželjeni efekti mogu uključivati pospanost, nesvestice, povraćanje, dijareju, konfuziju, depresiju.
· Analozi somatostatina (Sandostatin, Somatulin Depot, drugi) pomažu u snižavanju nivoa hormona rasta kao i redukciju veličine tumroa. Ovi lekovi korisni su u slučaju da hirurški tretman ne normalizuje nivo hormona rasta. Mogući neželjeni efekti uključuju bol u stomaku, povraćanje, nesvesivu, glavobolju i dijareju.
Pažljivo praćenje (opservacija)
Opservacija podrazumeva redovne kontrolne preglede u cilju monitorina i kontrole rasta pituitarnih tumora. Individue starije uzrasne dobi ili lošijeg zdravstvenog stanja ovim putem kontrolišu simptomatologiju izazvanu prisustvom tumora. Kod mlađih osoba, neophodno je pažljivo praćenje tumorskog procesa u cilju sprečavanja dodatnih komplikacija.
