Hrkanje je zvuk koji tokom spavanja proizvodi osoba čije je disanje blokirano. Zvuk proizvode tkiva gornjih disajnih puteva, koja se sudaraju i vibriraju. Hrkanje je česta pojava, naročito kod starijih osoba i osoba sa povišenom telesnom težinom.
Kada je hrkanje ozbiljno, može da dovede do buđenja tokom noći i pospanosti tokom dana. Takođe može da ometa san partnera, ali može biti i znak teškog poremećaja spavanja koje se zove ‘sleep apnea’ odnosno prestanak disanja tokom spavanja.
Simptomi
Zavisno od uzroka hrkanja, simptomi mogu biti:
Ekstremna pospanost preko dana
Bučno spavanje
Nemiran san
Teškoće pri koncentraciji
Upala grla
Dahtanje ili gušenje tokom noći
Visok krvni pritisak
Bolovi u grudima tokom noći
Uzroci
Mnogi faktori mogu dovesti do pojave hrkanja – anatomije vaše usne duplje i sinusa, konzumiranje alkohola, alergije, prehlada, vaša telesna težina.
Sledeća stanja mogu da utiču na disajne puteve i tako izazovu hrkanje:
Anatomija usne duplje. Nisko, debelo i mekano nepce može da suzi disajne puteve. Osobe sa prekomernom težinom mogu imati dodatne naslage masnog tkiva na zadnjoj strani grla koje mogu suziti prolaz vazduha.
Konzumiranje alkohola. Uzimanje prevelike količine alkohola pre spavanja može opustiti mišiće grla i smanjiti prirodnu odbranu od opstrukcije disajnih puteva.
Problemi sa nosnom šupljinom. Hronični problem zakrčenosti ili devijacije nosa mogu da doprinesu pojavi hrkanja.
Prestanak disanja tokom spavanja, tkiva u grlu delimično ili potpuno bokiraju prolazak vazduha čime se sprečava disanje.
Faktori rizika
Faktori rizika koji mogu da doprinesu hrkanju:
Pripadnost muškom polu.
Povećana telesna težina.
Uski disajni putevi.
Konzumiranje alkohola.
Problemi sa nosnom šupljinom.
Porodična istorija hrkanja i opstruktivnog prestanka disanja u snu.
Komplikacije
Nedostatak sna može da utiče na obavljanje vaših svakodnevih aktivnosti stvaranjem sledećih simtpoma:
loša memorija i koncentracija
glavobolje (naročito ujutro)
anksioznost
depresija
smanjena želja za seksom
Prevencija
Pravilna ishrana, vežbanje, održavanje normalne telesne težine.
Izbegavanje upotrebe alkohola i lekova koji usporavaju disanje, poput lekova za spavanje i smirenje.
Odlazak u krevet otprilike u isto vreme svake večeri, uz puno sna.
Spavanje na boku, jer spavanje na leđima može da pojača hrkanje.
Prestanak pušenja. Time se smanjuje zapaljenje i otok disajnih puteva koji doprinose sužavanju prolaza za vazduh.
Podizanje uzglavlja kreveta stavljanjem cigle debljine 10-15 cm ispod nogu kreveta kod uzglavlja (Upotreba jastuka za podizanje glave i gornjeg dela tela ne pomaže). Spavanje na blagoj kosini može sprečiti padanje jezika prema zadnjem delu grla što može doprineti suženju ili blokiranju disajnih puteva.
