Astma je povremeno suženje disajnih puteva koje dovodi do nedostatka vazduha i šištanja u plućima. Napadi astme i njihov intenzitet se menjaju. Kod nekih ljudi, napadi su retki i umereni, dok se kod drugih oni mogu javiti svaki dan. Stoga, napad ne može da se predvidi, baš kao ni njegov intenzitet i trajanje. Ozbiljni napadi mogu da ugroze život ukoliko se ne primeni adekvatna terapija.
Tokom napada, zidovi bronhija se grče, što dovodi do njihovog suženja. Prisutno je zapaljenje i otok disajnih puteva, čime se stvara više sluzi koja može da blokira sitne respiratorne kanale.
Astma može da se razvije u bilo kojoj životnoj dobi, ali je češća kod dece i mlađih osoba ženskog pola.
Simptomi
Simptomi astme mogu postepeno da se razviju. Kada dođe do napada astme, njegovi simptomi su sledeći:
šištanje u plućima
bezbolna kontrakcija u grudima
nedostatak vazduha
teško disanje
suv i uporan kašalj
znojenje
Simptomi mogu da se pogoršaju tokom noći ili rano izjutra.
Glavna razlika između astme i ostalih oboljenja disajnih puteva jeste u promenljivosti simptoma. Ukoliko se astma pogorša, simptomi su sledeći:
gotovo nečujno šištanje pluća zbog toga što veoma malo vazduha prolazi kroz disajne puteve
nemogućnost da osoba završi rečenicu usled nedostatka vazduha
modre usne, jezik, prsti na rukama i nogama zbog nedostatka kiseonika
umor
koma
Uzroci
Uzrok astme još uvek nije sasvim razjašnjen, mada nasledni faktori i faktori sredine u kombinaciji imaju izvesnu ulogu u njenom nastanku. Kod nekih osoba alergijske reakcije izazivaju napade astme. Ovaj alergijski tip astme je svojstven deci, i praćen je ekcemom i alergijskim rinitisom. On je obično urođenog tipa.
Ostali okidači za pojavu astme su:
grinje
osušena trava
životinjska dlaka
mleko, jaja, ovas, orasi
lekovi protiv upale
hladan vazduh
vežbanje
pušenje
stres ili anskioznost
zagađenje vazduha
respiratorne infekcije
udisanje različitih supstanci na radnom mestu, što dovodi do takozvane profesionalne astme
Faktori rizika
Faktori rizika ra razvoj astme obuhvataju:
genetske faktore
postojeća alergija, poput alergijskog rinitisa
pušenje
izloženost zagađenju, hemikalijama, alergenima
Komplikacije
Komplikacije nastele zbog astme odnose se uglavnom na ometanje normalnih dnevnih aktivnosti. Napadi astme mogu da ometaju san; potrebne su češće posete zdravstvenim ustanovama; a dugotrajna upotreba lekova može dovesti do nuspojava.
Prevencija
Prevencija astme direktno je usmerena na prevenciju mogućih napada astme u budućnosti, jer se sama astma ne može sprečiti. Među ove mere ubrajaju se:
vakcinacija protiv upale pluća i gripa
redovna upotreba propisanih lekova
izbegavanje okidača astme