Definicija
Testikularna torzija javlja se prilikom rotacije testisa, pri čemu nastaje uvrtanje spermatične vrpce putem koje se krv dovodi ka skrotumu. Prilikom prekida dotoka krvi u testis, nastaje izuzetan bol i otok testikularne regije.
Testikularna torzija najčešće se javlja kod dečaka u periodu između 12 i 16 godina, ali se poremećaj može javiti u bilo kom uzrastnom dobu, čak i intrauterino, pre rođenja.
Lečenje testikularne torzije najčešće zahteva hitan hirurški tretman. U zavisnosti od medicinskog stanja individue, kao i vremenskog perioda proteklog od momenta prekida krvnog toka, uklanjanje testisa može biti neophodno u cilju prevencije daljih komplikacija.
Simptomi
Najčešći znaci i simptomi testikularne torzije uključuju:
Intenzivan bol u predelu testisa
Otok skrotalne regije
Abdominalni bol
Mučninu i povraćanje
Vrtoglavicu
Bolno uriniranje
Temperaturu
Uzroci
Tačan etiopatogenetski uzrok testikularne torzije i dalje je nepoznat. Tenziona torzija javlja se prilikom rotacije testisa, uvrtanja spermatične vrpce. U tom slučaju dotok cirkulacije može biti u potpunosti prekinut, izazivajući rapidno oštećenje zahvaćene regije.
Smatra se da postoji nekoliko faktora koji učestvuju u nastanku testikularne torzije:
Pozitivna porodična anamneza testikularne torzije
Povreda skrotuma koja rezultuje njegovim oticanjem
Intenzivna fizička aktivnost
Niske temperature
Ubrzan rast testisa tokom puberteta
Faktori rizika
Faktori rizika koji povećavaju rizik za nastanak testikularne torzije podrzumevaju:
Mlađu starosnu dob (najčešće kod mladića u periodu od 12 do 16 godina)
Prethodna lična istorija testikularne torzije
Pozitivna porodična anamenza testikularne torzije
Komplikacije
Moguće komplikacije koje nastaju usled testikularne torzije podrazumevaju:
Redukciju veličine zahvaćenog testisa
Ozbiljno oštećenje testisa koje može rezultovati kompletnim hirurškim uklanjanjem testisa
Ozbiljno oštećenje testisa ili gubitak testisa koje rezultuje infertilitetom
Težak infektivni proces testisa i skrotalne regije takođe je moguć u slučaju kompromitovanog krvnog protoka u dužem vremenskom periodu
Lečenje
Najčešći terapeutski pristup lečenju testikularne torzije jeste operativni. Kod određenih slučajeva, lekar je u mogućnosti da načini detorziju testisa putem aplikacije pritiska na skrotum. Ipak, hirurški tretman i dalje je neophodan u cilju prevencije rekurentnosti. Hirurški koraci kod postojanja testikularne torzije podrazumevaju:
Uvođenje u opštu endotrahealnu anesteziju
Kreiranje manje incizije skrotuma
Izvrtanje spermatične vrpce
Suturiranje unutrašnjh regija testisa i skrotuma, u slučaju neophodnosti
U slučaju da je testikularna torzija podvrgnuta medicinskom tretmanu unutar šest sati od inicijalnog nastanka bola, prisutne su veće šanse za očuvanje testikularnog tkiva. Ipak, u slučaju da je osoba podvrgnuta medicinskom tretmanu tek nakon 48 sati od početka bola, šanse za gubitak testisa povećavaju se na 90%.
U ređim slučajevima testikularne torzije kod novorđenčeta i fetusa, hirurški tretman može biti neophodan u cilju isključivanja testikulanog karcinoma. Hitnom hirurškom intervencijom može se ponekad očuvati deo ili ceo testis u slučaju pravovremene dijagnoze kao i prevencije torzije kod zdravog testisa. Lečenje testikularne torzije je od vitalnog značaja kod novorođenčadi u cilju preveniranja daljih komplikacija udruženih sa produkcijom muških hormona i fertilitetom.
Prevencija
U određenim slučajevima kod nasleđenih oblika testikularne torzije, primena specifične terapeutske mere kao što je operativni pristup tokom koga se oba testisa povezuju sa unutrašnjošću skrotalnog tkiva može biti od izuzetnog značaja.
