Definicija

Sekundarna hipertenzija (sekundarno povišen krvni pritisak) predstavlja visok krvni pritisak nastao kao rezultat drugog medicinskog stanja. Esencijalna hipertenzija, poznata kao i primarna hipertenzija, nepoznatog je uzroka i smatra se da je u vezi sa genetskim promenama, fizičkom neaktivnošću, prekomernom telesnom težinom i neadekvatnom ishranom.

Sekundarna hipertenzija može biti izazvana stanjima kao što su oboljenja koja zahvataju bubrege, arterije, srce ili endokrini sistem. Takođe može nastati tokom trudnoće.

Adekvatan medicinski tretman sekundarne hipertenzije tipično podrazumeva kontrolu krvnog pritiska kao i uzročno medicinsko stanje koje bi trebalo lečiti sa ciljem redukcije rizika za nastanak ozbiljnih komplikacija kao što su oboljenja srca, insuficijencija bubrega i infarkt.

 

Simptomi

Sekundarna hipertenzija najčešće ne poseduje specifične simptome i znake, čak i kad je krvni priisak dostigao ekstremno visoke nivoe. Postoji nekoliko znakova koji mogu definisati je li oboljenje sekundarnog porekla:

Krvni pritisak koji ne reaguje na medikamentoznu antihipertenzivnu terapiju

Prethodna medikamentozna terapija krvnog pritiska koja više ne daje rezultate

Ekstremno visoke vrednosti krvnog pritiska (160mmHg/100mmHg)

Iznenadno visoke vrednosi krvnog pritiska u uzrastu pre 30 godina kao i nakon 55 godine

Negativna porodična anamneza visokog krvnog pritiska

Normalna telesna težina

 

Uzroci

Postoje brojna stanja koja mogu usloviti nastanak sekundarne hipertenzije. Ona podrazumevaju:

Upotrebu kontraceptivnih pilula

Upotrebu određenih medikamenata i suplemenata

Prekomernu telesnu težinu

Trudnoću

Prekomernu konzumaciju alkoholnih pića

Komplikacije dijabetesa

Tiroidnu disfunkciju

Glomerularnu bolest

Renovaskularnu hipertenziju

Kušingov sindrom

Aldosteronizam

Feohromocitom

Hiperparairoidizam

Koarktaciju aorte

Hronično oboljenje bubrega

Apnea

 

Faktori rizika

Osobe koje poseduju najveći rizik za nastanak sekundarne hipertenzije su one sa medicinskim stanjem koje izaziva nastanak visokog krvnog pritiska, te dovodi do poremećaja funkcije bubrega, arterija, srca i endokrinih organa.

 

Komplikacije

U slučaju da se ne leči, moguće komplikacije koje mogu nastati usled sekundarne hipertenzije su:

Metabolički sindrom: skup sindroma metaboličkog sistema organizma koji povećava rizik za nastanak dijabetesa, oboljenja srca i infartka

Slabljenje i otvrdnuće arterijskog zida

Otvrdnuće kao i slabljenje zida arterija

Oslabljen i sužen lumen krvnih sudova bubrega

Oslabljen, sužen ili prekunut krvni sud u očima (može rezultovati slepilom)

Poremećaji memorije

Slabija koncentracija

Srčana insuficijencija

 

Lečenje

Terapeutski pristup sekundarnoj hipetenziji obično zahteva ordiniranje medikamentozne terapije kao i promenu načina životnih navika u cilju održavanja normalnih vrednosti krvnog pritiska. Ove promene mogu podrazumevati pravilan način ishrane, održavanje telesne težine u fiziološkim granicama kao i redovnu fizičku aktivnost.

Lečenje bilo kog postojećeg medicinskog stanja koje utiče na promene vrednosti krvnog pritiska takođe je od izuzetnog značaja u cilju stabilizacije vrednosti krvnog pritiska i redukcije rizika za nastanak daljnjih komplikacija.

Moguća medikamentozna terapija podrazumeva:

Tiazidne diuretike: diuretici ( vodene tablete) predstavljaju medikamente koji deluju na bubrežno tkivo, olakšavajući njihovu eliminaciju viška natrijuma i vode, što rezultuje sniženjem krvnog pritiska. Mogući neželjeni efekti mogu podrazumevati često uriniranje kao i povišen rizik za nastanak seksualne disfunkcije.

Beta blokatori : beta blokatori su lekovi sa funkcijom vazodilatacije krvnih sudova i redukcije prekomernog opterećenja na srčani mišić. Mogući neželjeni efekti uključuju osećaj umora, usporen srčani rad, poremećaje sna kao i hladnija stopala i šake.

Angiotenzin-konvertujući enzim (ACE) inhibitori: Angiotenzin-konvertujući inhibitori enzima predstavljaju medikamente koji regulišu funkciju krvnih sudova inhibicijom kreiranja prirodnih supstanci koje izazivaju vazokonstrikciju krvnih sudova. Mogući neželjeni efekti podrzumevaju vrtoglavicu i kašalj.

Angiotenzin II blokatori receptora: Angiotenzin II blokatori receptora predstavljaju medikamente koji regulišu krvne sudove inhibiranjem aktivnosti prirodnih supstanci koje uslovljavaju vazokonstrikciju krvnog suda.

Blokatori kalcijumskih kanala:Blokatori kalcijumskih kanala predstavljaju medikamente koji pomažu relaksaciju mišića krvnih sudova i povećavaju dotok cirkulacije i kiseonika ka srcu uz istovremenu redukciju srčano preopterećenja. Mogući neželjeni efekti uključuju retenciju (zadržavanje vode), konstipaciju i vrtoglavicu.

Direktni inhibitori renina: direktni inhibitori renina predstavljaju grupu medikamenata koji se koriste u cilju inhibiranja enzima renina da započnu regulaciju vrednosti krvnog pritiska. Mogući neželjeni efekti podrazumevaju vrtoglavicu i dijareju.