Definicija

Ventrikularna tahikardija predstavlja poremećaj srčanog ritma (aritmija) koja nastaje u donjim prostorijama srčanog mišića (ventrikulama). Karakterisana je brzinom srčanih kontrakcija od preko 100 udara po minuti  sa najmanje prisutne tri iregularne kontrkacije za redom.

Osnovni uzrok ventrikularne kontrakcije jeste poremećaj u električnom sistemu, koji kontroliše srčani ritam. U ovom momentu, srčani mišić nije u mogućnosti da istiskuje dovoljnu količinu krvi ka perifernim regijama organizma i plućnom sistemu usled prebrzih kontrakcija ventrikula usled čega ne  stižu da se adekvatno napune krvlju.

Ventrikularna tahikardija takođe je udružena sa postojanjem drugih oboljenja srca kao što su koronarna arterijska bolest, kardiomiopatija i određeni vidovi oboljenja srčanih zalistaka.

U slučaju nepružanja adekvatne medicinske pomoći,  ventrikularna tahikardija može usloviti nastanak ozbiljnih komplikacija kao što je iznenadna srčana smrt.

 

Simptomi

Najčešći znaci i simptomi ventrikularne tahikardije podrazumevaju:

Pritisak u grudnom košu

Bol u grudima

Pojavu omaglica

Nesvestice

Vrtoglavice

Srčane palpitacije

Gubitak daha

Oslabljen puls ili odsustvo pulsa

 

Uzroci

Ventrikularna tahikardija može nastati kao rana ili kasna komplikacija srčanog infarkta, kao i nakon operacija na srcu usled formiranja ožiljnog tkiva u muskulaturi ventrikula. Može se takođe javiti i kod individua sa određenim medicinskim stanjima kao što su: kardiomiopatija, miokarditis, oboljenje srčanih zalistaka, srčana insuficijencija ili operacija na srcu.

Najčešći uzroci ventrikularne tahikardije uključuju:

Upotrebu određenih antiaritmijskih medikamenata

Upotrebu ilegalnih droga

Preteranu konzumaciju alkohola ili kafeina

Intenzivnu fizičku aktivnost

Nedostatak kiseonika

Promene u hemijskom sastavu krvi

Promene u pH

 

Faktori rizika

Faktori koji povećavaju rizik za nastanak razvoja ventrikularne tahikardije podrazumevaju sledeće:

Stariju životnu dob

Postojanje porodične istorije poremećaja srčanog ritma

Potojanje lične istorije poremećaja srčanog ritma

 

Komplikacije

Potencijalne komplikacije koje mogu nastati usled postojanja ventrikularne tahikardije:

Iznenadna srčana smrt

 

Lečenje

Terapeutski pristupi ventrikularnoj tahikardiji imaju za cilj restoraciju fiziološkog srčanog ritma, regulisanje srčane frekvence i prevenciju nastanka budućih epizoda. Lečenje uzročnog stanja ventrikularne tahikardije kao što je srčani udar ili elektrolitni disbalans takođe du važni u cilju prevencije daljih komplikacija.

Najčešći tretman podrazumeva:

Antiaritmijske lekove: medikamente administrirane intravenskim putem u cilju usporavanja i restoracije fiziološke srčane frelvence

Implantabilni kardioverter-defibrilator (ICD): specijalizovani uređaj kreiran u cilju monitoringa i kontrole srčanog ritma u cilju prevencije ventrikularne tahikardije

Kardioverzija: procedura koja podrazumeva odašiljanje električnih šokova ka srčanom mišiću putem elektroda na grudnom košu u cilju uspostavljanja normalnog srčanog ritma

Ablacija kateterom: hirurška procedura koja uključuje uklanjanja patoloških električnih impulsa koji mogu usloviti nastanak ubrzanog srčanog rada.

Pejsmejker: hirurška procedura koja podrazumeva implantaciju manjeg uređaja potkožno u cilju omogućavanja detekcije potencijalnih promena kao i inicijaciju električnih impulsa u cilju uspostavljanja fiziološke srčane frekvence.

 

Prevencija

Iako ne postoji siguran način prevencije ventrikularne tahikardije, kod određenih slučajeva lečenje uzročnog stanja poremećaja srčanog rada kao i izbegavanje određenih medikamenata može biti od koristi u prevenciji ventrikularne tahikardije.