Definicija
Sindrom solitarnog rektalnog ulkusa predstavlja stanje koje nastaje kada bolna promena (ulkus) nastane u rektumu. Rektum predstavlja mišićnu cev koja je povezana sa distalnim krajem debelog creva, kroz koje prolazi fekalni sadržaj.
Sindrom solitarnog rektalnog ulkusa predstavlja redak poremećaj koji nastaje kod individua sa postojanjem hronične konstipacije (zatvora). Može se manifestovati pojavom rektalnog krvarenja, naprezanjem usled peristaltičkih pokreta kao i osećaja nepotpune ispražnjenosti nakon defekacije. U određenim slučajevima kod navedenog sindroma, mogu biti prisutni multipli rektalni ulkusi.
Terapeutski modaliteti kod postojanja sindroma solitarnog rektalnog ulkusa najčešće podrazumevaju promenu životnih navika, medikamentoznu terapiju kao i hirurške intervencije kada je to indikovano.
Simptomi
Najčešći znaci i simptomi postojanja sindroma solitarnog rektalnog ulkusa podrazumevaju sledeće:
Konstipaciju
Osećaj inkompletnog pražnjenja nakon defekacije
Bol u pelvičnoj regiji
Osećaj težine u pelvičnoj regiji
Mukusnu sekreciju iz rektuma
Bol u rektalnoj regiji
Pojavu krvarenja iz rektuma
Spazam analnog sfinktera
Naprezanje tokom peristaltičkih pokreta debelog creva
U određenim slučajevima, individue sa solitarnim ulcerom rektuma mogu biti asimptomatske.
Uzroci
Većina lekara veruje da nastanak stresa ili povrede rektuma može izazvati pojavu rektalnog ulkusa, iako je tačan etiopatogenetski mehanizam još uvek nejasan.
U sledećim situacijama može nastati povreda rektalne regije:
Konstipacija
Analni seksualni odnos
Pokušaji nasilne ekstrakcije tvrđe ili impaktirane stolice
Intususepcija: inverzija jednog segmenta creva u drugi segment
Primena radijacione terapije
Naprezanje tokom peristaltičkih pokreta
Upotreba supozitorija koje sadrže ergotamin
Suženje pelvičnog poda koje može rezultovati usporenim krvnim protokom kroz rektalnu regiju
Komplikacije
Potencijalne komplikacije koje nastaju usled razvoja sindroma solitarnog ulcera rektuma podrazumevaju sledeće:
Pojavu oblinog krvarenje iz rektuma (hemoragiju)
Težak stepen disfunkcije creva
Formiranje rana
Formiranje komunikacionog otvora u zidu rektuma u nivou ispod ulkusa
Postoperativnu pojavu infekcije
Lečenje
Terapeutski modaliteti kod sindroma solitarnog ulkusa rektuma zavise od težine stanja kao i prisutnih simptoma.
Individue sa blažim simptomima i znacima oboljenja mogu biti tretirane na sledeći način:
Promenom određenih životnih navika kao što su poboljšanje načina ishrane, održavanje telesne težine u fiziološkim granicama kao i primenu redovne fizičke aktivnosti
Primena određene medikamentozne terapije kao što su topikalni kortikosteroidi, klistir sulfsasazalinom i primena botulinskog toksina (Botoks) u cilju olakšanja simptoma prisustva rektalnog ulcera.
Primena bihejvioralne terapije u cilju relaksacije pelvične muskulature kao i zaustavljanja naprezanja tokom peristaltičkih pokreta.
Biofidbek: edukativna tehnika tokom koje se organizam uči da kotroliše određene nevoljne pokrete, kao što su kontrahovanje anusa ili muskulature pelvične kralice tokom defekacije.
Individue sa ozbiljnijim znacima i simptomima mogu se smatrati kandidatima za primenu neke od operativnih procedura:
Hirurgija rektalnog prolapsa: hiruška procedura tokom koje se rekonstruiše rektalni prolaps putem anatomske korekcije položaja uz plasiranje sutura.
Protektomija: hirurška procedura koja podrazumeva odstranjivanje rektuma.
Kod određenog procenta operisanih individua, neophodno je privremeno ili trajno kreiranje artficijalnog otvora na koži putem koga se fekalni sadržaj odstranjuje u spoljašnju sredinu (kolostomija).
Kreiranja kolostome : hirurška procedura tokom koje se debelo crevo spaja sa veštaćkom otvorom na abdominalnom zidu, te se pozicionira kesa putem koje se fekalni sadržaj odstranjuje u spoljašnju sredinu.