Cervikalna spondiloza, česta kod kancelarijskih radnika, je degeneracija cervikalnog međupršljenog diska, ili sekundarna degeneracija međupršljenog zgloba. To je uopšteni naziv za ostarenje i kidanje kičmenih diskova i vrata. Kako diskovi dehidriraju i smanjuju se, pojavljuju se znaci osteoartritisa, uključujući i koščane izrasline na krajevima kostiju. Cervikalna spondiloza je veoma česta i pogoršava se sa godinama.
Više od 85% ljudi starijih od 60 godina imaju cervikalnu spondilozu. Kod mnogih ljudi se ne pojavjuju nikakvi simptomi, ali ako se pojave ukljucuju se terapije bez operacije.
Simptomi
Kod mnogih ljudi, cervikalna spondiloza ne daje nikakve simptome. Ako se i pojave, oni ukljucuju bol i ukočenost vrata. Ponekad, cervikalna spondiloza dovodi do sužavanja prostora koji je neophodan kicmenoj moždini i nervima koji prolaze kroz kičmu do ostatka tela. Ako kičmena moždina ili nervni završeci budu okrznuti, mogu se javiti simptomi kao što su:
Probadanje, utrnulost i slabost u rukama, nogama ili stopalima.
Gubitak koordinacije i teškoce prilikom hodanja.
Gubitak kontrole nad bešikom i crevima.
Uzroci
Sa godinama, kosti i hrskavica koji sačinjavaju kičmu i vrat postepeno se istroše i popucaju. Ove promene mogu ukljuciti dehidriranje, diskove, diskus hernije, koščate izrasline i ukočene ligamente.
Faktori rizika
Faktori rizika kod cervikalne spondiloze ukljucuju:
Starost. Cervikalna spondiloza je normalni deo starenja.
Zanimanje. Poslovi koji uključuju ponavljanje pokrete vrata, neuobicajen položaj ili veliki pritisak na vrat.
Povrede vrata. Ranije povrede vrata mogu da povećaju šanse od cervikalne spondiloze.
Genetski faktori. Neki ljudi u nekim porodicama ce osetiti više ovih promena tokom godina, dok drugi nece.
Pušenje. Pušenje se povezuje sa povecanim bolom u vratu.
Komplikacije
Ako se kičmena moždina ili nervni završeci kompresuju usled cervikalne spondiloze, oštećenje može biti trajno.
Lečenje
Lečenje kod cervikalne spondiloze zavisi od jačine znaka i simptoma. Cilj terapije je da se ublaži bol, da se i pacijentu omogući obavljanje aktivnosti što je više moguće i da se spreče trajne povrede kičmene moždine i nerava.
Lekovi protiv bolova obično pomažu kao i nesteroidni antiupalni lekovi, kortikosteroidi, opuštači mišića, lekovi protiv napada, antidepresivi i protiv bolova.
Fizioterapeut može pomoći sa vežbama, istezanja i ojacavanja mišica u vratu i ramenima. Neki ljudi sa cervikalnom spondilozom imaju dobrobiti od trakcija, koje mogu omogućiti više prostora u kičmi, ako su nervni završeci okrznuti.
Akupunktura može takođe smanjiti bol. Ako se klasična terapija ne pokaže dobro, ili ako se neurološki znaci i simptomi (slabost u rukama, nogama) pogoršaju, operacija može biti neophodna da bi se napravilo više prostora za kičmenu moždinu i nerve.
Operacija može ukloniti izbačeni disk ili izrasline na kostima, uklanjajuci deo pršljenova ili spajanjem dela u vratu koristeći koščane formacije i pomagala.
Prevencija
Da bi sprečili cervikalnu spondilozu, obratite pažnju na položaj glave i kičme, i držite kičmu pravo.
Naslonite glavu tokom posla i odmarajte vratne pršljenove. Pokrećite vrat i ramena samo kada je neophodno.
Neka vam vrat i ramena budu zagrejani i izbegavajte teške stvari koje bi izazvale pritisak na njih. Idite na plivanje jer je to vežba koja opušta vratne pršljenove.
