Leva ventrikularna hipertrofija
Definicija
Leva ventrikularna hipertrofija je uvećanje i zadebljanje zidova leve komore – glavne pregrade srca koja pumpa krv. Ovo stanje može da se javi usled povećanog krvnog pritiska ili problema sa srcem zbog kojih ova komora mora više da radi. U nekim slučajevima, i sama veličina komore može da se uveća. Ovo uvećanje srčanog mišića čini srce manje elastičnim i onesposobljava ga da pumpa onoliko krvi koliko je potrebno. Leva ventrikularna hipertfrofija se često javlja kod osoba sa visokim krvnim pritiskom koji nije pod kontrolom. U svakom slučaju, koliko god da je krvni pritisak te osobe visok, ukoliko postoji uvećanje leve komore, ta osoba je u većoj opasnosti da dobije infarkt ili šlog. Lečenje visokog krvnog pritiska može da olakša neke od simptoma i da čak dođe do povlačenja ventrikularne hipertrofije.
Simptomi
Simptomi leve ventrikularne hipertrofije ne moraju da budu uočljivi, posebno u ranom stadijumu bolesti koja se postepeno razvija. Kako stanje napreduje, mogu se javiti neki od sledećih simptoma:
Ošamućenost
Nesvestica
Umor
Kratak dah
Brzi nepravilni otkucaji srca
Bol u grudima (naročito nakon vežbanja)
Ukoliko su u nekim slučajevima simptomi ozbiljni, osoba bi trebalo da potraži hitnu medicinsku pomoć.
Ukoliko neka osoba ima visok krvni pritisak ili neko drugo stanje koje može da dovede do povećanog rizika od nastanka leve ventrikularne hipertrofije, potrebni su redovni godišnji kontrolni pregledi i kontrola krvnog pritiska, kako bi se to stanje pratilo i držalo pod nadzorom.
Uzroci
Faktori koji dovode do toga da srce napornije radi mogu biti:
Visoki krvni pritisak-najčešći uzrok leve ventrikularne hipertrofije
Suženje aortnog zaliska srca-sužavanje aortnog zaliska
Hipertrofična kardiomiopatija-genetska bolest kod koje je srčani mišić neprirodne debljine
Sportski trening
Faktori rizika
Drugi uzroci, odnosno faktori koji mogu da povećaju rizik od dobijanja leve ventrikularne hipertrofije su:
Pripadnost rasi (Afro-Amerikanci češće oboljevaju)
Pol (žene sa hipertenzijom više su pogođene nego muškarci)
Starosna dob (češća je kod starijih ljudi)
Telesna težina (gojaznost povećava rizik od hipertenzije i leve ventrikularne hipertrofije)
Porodična istorija bolesti (izvesna genetska stanja)
Dijabetes
Komplikacije
Budući da leva ventrikularna hipertrofija menja strukturu srca i njegovog rada, uvećana komora može da postane slaba, kruta i manje elastična što sprečava pravilno punjenje komore i povećava pritisak unutar srca. Takođe dolazi do kompresije srčanih arterija i smanjenog snabdevanja krvlju. Ove promene mogu da dovedu do sledećih komplikacija:
Prekinut dotok krvi u srce
Nesposobnost srca da ispumpa dovoljno krvi
Smanjeno snabdevanje kiseonikom
Aritmija
Brz i nepravilan srčani ritam
Infarkt
Iznenadan prestanak rada srca
Proširenje dela aorte
Lečenje
Lečenje leve ventrikularne hipertrofije zavisi od uzroka koji je do nje doveo. Može biti hirurško ili uz pomoć lekova.Takođe, promena stila života, poput redovne fizičke aktivnosti, smanjenog unosa soli, masnoća, prestanak pušenja, veoma je preporučljliv. Lekar takođe može pacijentu da prepiše neke lekove za kontrolu visokog krvnog pritiska, što će sprečiti dalje širenje leve komore ili skupljanje hipertrofičnih mišića. Ukoliko je osobi dijagnostikovan i prestanak disanja tokom sna, lečenje ovog stanja pomoći će u smanjenju leve ventrikularne hipertrofije. Saniranje poremećaja sna izvodi se uz pomoć aparata koji omogućava konstantni pozitivni pritisak u disajnim putevima čime osoba dobija dovoljne količine kiseonika kako bi se održao normalni krvni pritisak. Ukoliko je ventrikularna hipertrofija izazvana stenozom zaliska srčane aorte, neophodna je operacija kako bi se suženi zalisak korigovao ili zamenio.
Promene stila života koje se uzimaju u obzir u ovom slučaju su:
Smanjenje telesne težine
Uzimanje hrane bez soli
Umerena upotreba alkohola (ili nikakva)
Redovno vežbanje
Prevencija
Održavanje zdravog i normalnog krvnog pritiska je najbolji način da se spreči leva ventrikularna hipertrofija, tako da se kontrola krvnog pritiska najbolje obavlja na sledeći način:
Praćenjem visokog krvnog pritiska (česte kontrole pritiska uz pomoć merača krvnog pritiska)
Izdvajanjem barem 30 minuta dnevno za šetnju ili vežbe, skoro svakog dana u nedelji
Vođenjem računa o ishrani (izbegavanje hrane sa visokim sadržajem masti i soli, veći unos voća i povrća)
Ostavljanje cigareta.